Vrnjačka Banja, Kaća kaže: "pa,pa..."! =)

Published on 07/05,2008

Kao što već znate ako ste čitali neke od predhodnih članaka, ovaj blog vodimo ja i Kaća. Zajedno pišemo i međusobno se dopunjujemo kada su tekstovi u pitanju. Večeras tj sada se Kaća užurbano sprema, jer je, iako neće da prizna, pomalo lenja i loš organizator sobstvenog vremena. Sorry Kaća, ali tako je ispalo, xexe.

Kaća je planirala da se probudi rano ujutru i spremi sve stvari za put, da kupi šta god joj je trebalo, spakuje sve to i onda da joj ostane samo da bezbrižno čeka čas polaska,u 08:00  sutradan. Ali... ufff kako mi je milo sada ovo ali :)... Kaća, pošto je naporno radila na članku o Exit-u, koji na naše veliko razočarenja mena ni jedan jedini komentar, ali nema veze naš trud se mora kad tad isplatiti. Dakle pošto je radila na tom članku od kasno u noć, sutra nije uspela da se probudi na vreme (hajde da se malo uspavala, ali do 13:00! Mislim stvarno...:)). Verovatno je preko dana jurila da pokupuje stvari koje joj trebaju, ali sve i da je to potrajalo morala je sve to do sada spakovati i srediti. Šta je ona radila? I kako je dangubila? Nemam pojma, samo znam da se sada pakuje i vrši poslednje pripreme pred put. :)

Ja sam se uneo u ovo kritikovanje Kaće potpuno zaboravljajući da pomenem njenu, kako se to sada popularno govori po turističkim agencijama, destinaciju (ma pomenuo sam u naslovu, nebitno). Kaća sa društvom ide za Vrnjačku Banju. Ona, njena drugarica Anđela,Tamara i Paja, Paja nije drugarica :). Koliko sam ja razumeo borave u nekoj kući, vili, tako nešto. Zadržaće se sedam dana i za to vreme ja neću objavljivati nikakve članke. Radiću na članku o Če Gevari, za kasnije imamo u planu članak o Putinu, na kome možda počnem da radim, ali ništa neće biti objavljivano dok se Kaća ne vrati i sve to pogleda.

Ovaj članak posvećujem Kaćinoj poseti Vrnjačkoj Banji... Pa da vidimo šta sam ja to sve saznao, a šta sam sve već znao o Vrnjačkoj Banji. :)

Ja sam Vrnjačku Banju posetio par puta. Prvi put kao klinja, mislim da sam bio četvrti razred. Ja, ćale, keva i sestra smo boravili u Hotelu Breza, mislim da je u pitanju vojni hotel. Pre toga su moji sa prijateljima boravili tamo, svidelo im se i za nekoliko nedelja smo porodično posetili banju na sedam dana. Davno je to bilo, pa se i malo toga sećam. Moji kasniji boravci tamo, u 5. i 6. razredu kao i u 8. na eskurziji, mi pomažu da osvežim svoja sećanja i iskustva iz Vrnjačke Banje.

Moj svaki boravak je bio ispunjen pozitivnim raspoloženjem i samim tim istim iskustvima. Predivni parkovi, svi oni "debeli" hladovi, žubor potočića, oni simpatični mostići preko istog (jedan od njih je most ljubavi, sa gomilom katanaca na sebi), zatim nezaobilazni vozić kojim je moja seka bila opsednuta. Vrnjačkom Banjom je greh ne prošetati! Jedan od jedinstvenih spojeva čovekovog dela i prirode.

Dani su nam prolazili od prilike ovako... Buđenje, doručak, bazen u Hotelu, koji je bio SUPER, (ne znam kakav je sada, ali dok sam ja kao klinac tamo boravio bio je extra u zatvorenom, voda je bila čistija nego u bilo kom bazenu u kojem sam se ja do tada kupao), kupanje sve do ručka, onda malo odmora, ponovo bazen (radio je dva puta dnevno u određenim terminima, inače ne bih izlazio iz njega :)), onda šetnja, večera, pa ponovo šetnja do vremena za spavanje. Moram da napomenem da je kuhinja u ovom hotelu bila fenomenalna, ni nalik onoj "bljak" kuhinji sa kojom sam do tada imao iskustva na rekreativnim nastavama. Imali smo izbor, za svaki odrok, od tri jela, što je meni bilo fenomenalno sa obzirom da sam tada bio veoma probirljiv.

Evo mene u banji (kada nam se Kaća vrati, moraće i ona koju uploadovati:)) :

 

Uuuu, nešto sam opasno bio ljut! Laughing

Preko dana mirna, opuštena, mogu slobodno reći tiha, za domor, relaskaciju, uživanje. Ta ista banja se noću budila u obliku ogromne mase koja šeta jednom od onih glavnih staza parka, ljudi svih uzrasta i doba, šetali su neki užurbano, neki lagano, ali svi sa osmehom na licu. Ulični prodavci čije su tezge bile šarene i živahne poput duge, muzika iz restorana, kafića i hotela. Ulična rasveta uz pomoć gomile drugih izvora svetlosti, od igračaka i ostalih svetlećih gluposti u dečijim rukama, do reklama i osvetljenih izloga raznih radnji, prodavnica, butika, davala je Vrnjačkoj Banji poseban sjaj koji je postao brend!

Nikada nisam iskusio "noćni život" Vrnjačke Banje, u smislu raznih diskoteka i klubova. Ali i da je sada ponovo posetim ne bih odvojio više od 2,3 večeri za takav vid provoda. Jer mislim da takvih mesta ima svuda, a onog sjaja od kome sam pričao retko gde.

Sećam se restorana "Kruna", mislim da se tako zove, roštilj i pečenje su bili izvrsni, i sama atmosfera je bila jedinsvena. Većina stvari je bila od drveta, na starinski način oblikovana i uređena. Fontana i životinje su upotpunili doživljaj. Svega se sećam stvarno malo, tako da je vrlo moguće da sam u nečemu pogrešio.

Vrnjačka Banja je savršeno mesto za mlade bračne i ostale parove, koji će definitivno provesti najlepše dane svoje veze na ovom mestu! Ali ona je ništa manje atraktivna porodicama, i nezaobilaznim posetiocima svih banja u Srbiji, penzionerima. Vrnjačka Banja je definitivno univerzalno mesto za domor, jer nudi svakome po nešto. 

Evo šta sam sve iskopao o istorijatu i razim manifestacijama koje se odigravaju u Vrnjačkoj Banji...

~~ISTORIJAT:

Vrnjačka Banja je najveće i najpoznatije banjsko lecilište u Srbiji a i šire i tradicionalno vrlo privlačan turististički centar za odmor i rekreaciju. Banja se nalazi u centralnoj Srbiji, oko 200 km južno od Beograda. Drumskom i železnickom saobraćajnicom koja dolinom Zapadne Morave spaja magistralne puteve Balkana, Beograd - Sofija i Beograd - Atina, Vrnjačka Banja je veoma dobro povezana sa svim krajevima Srbije i Crne Gore, a dobrim lokalnim putevima sa svojim šumsko-planinskim zaledem koje čini široko područje očuvane prirodne sredine. U ovaj kompleks spadaju visoke planine Kopaonik (2017m), Željin (1785m), zatim, Stolovi (1376m) i obližnji pitomi Goč (1216m). Klima je umereno kontinentalna. Uticaj obližnjih planina daje mikroklimi Vrnjačke Banje poseban karakter i čini je veoma prijatnom. Leta su umereno topla sa svežim jutrima i večerima, a zime su snegovite i bez oštrih mrazeva. Srednja godišnja temperatura je 10,5°C, a srednja letnja 20°C.

O nastanku Vrnjačke Banje nema pisanih dokumenata, niti je moguće kontinuirano pratiti tok njenog razvoja. Na osnovu pronađenog arheološkog materijala može se sa sigurnošcu tvrditi da su vrnjačke mineralne vode korišćene još u antickom periodu. Iako sistematska istraživanja u tom pravcu nisu vršena, izvesna otkrića pružila su nepobitne dokaze da su Rimljani koristili lekovite vrnjačke vode.

  

Prilikom kaptaže toplih izvora 1924 - 1925. godine, pronađeni su na ovom mestu delovi građevinskog materijala, odnosno bazena za kupanje i stari rimski izvor - Fons Romanus.

Takođe je na istom mestu otkriveno oko 500 komada rimskih novčića, nekoliko iz vremena pre nove ere, a najveci broj iz perioda od II do IV veka. Nema nikakve sumnje da su za oporavak i odmor svojih legionara Rimljani koristili vrnjačku toplu mineralnu vodu, što je, uostalom, bila njihova praksa u čitavoj tadašnjoj Evropi. Najverovatnije je da su ovde na oporavak i odmor dolazili vojnici iz provincije Moesia Superior i iz vojnih logora na dunavskom limesu.  

Rimsko ime Vrnjačke Banje nije poznato. Sadašnje ime Banja je dobila po imenu sela Vrnjci, u čijem su ataru mineralni izvori otkriveni.  

Nije pouzdano poznato da li su vrnjačke mineralne vode korišćene u poslerimskom periodu. Velika seoba naroda, dolazak Slovena i opšti metež na Balkanu, svakako su za izvesno vreme prekinuli interes i mogućnost korišcenja vrnjačkih mineralnih voda. Nešto kasnije, u vreme vizantijske uprave, mineralne vode Vrnjačke Banje ponovo se koriste, o čemu nam svedoče arheološki nalazi (novac, oružje i oruđe) otkriveni u obližnjim lokalitetima. 

 

U doba srednjeg veka, nazadna shvatanja, sasvim suprotna antičkim, onemogućavala su korišcenje mineralnih izvora u čitavoj Evropi za dugi niz stoleća. Vrnjačka Banja je u ovom periodu doživela sudbinu koja je pogodila gotovo sve evropske banje u kojima su Rimljani toliko negovali i proslavljali kult lepote i fizičkog zdravlja.  

U izvorima iz perioda srpske srednjovekovne države o Vrnjačkoj Banji nema podataka, iako bi se to moglo očekivati, s obzirom na neposrednu blizinu značajnih kulturno-političkih centara, manastira Žice i Ljubostinje i Kruševca, prestonice kneza Lazara.  

Neke legende govore da je lekovitost vrnjačkih voda bila poznata i korišcena u vreme poznije turske vladavine. U Vrnjačkoj Banji, kažu legende, lečile su se turske spahije, tražeci da ih mesno stanovništvo hrani i služi. Da bi izbegao služenje agama i begovima, narod je izvore zatrpavao.  

Odlaskom Turaka i postepenim političkim i ekonomskim snaženjem Srbije u 19. veku situacija se menja i lagano se stvaraju uslovi i pojačava interes za korišcenje vrnjačkih mineralnih voda i banja uopšte. Ponovni pronalazak i korišcenje ovih voda predanje pripisuje slučaju sa bolesnim konjem vrnjačkog sveštenika Jeftimija Hadži-Popovića. Navodno bolesni konj je bio takoreći prepušten svojoj sudbini, pošto ga je sveštenik Jeftimije smatrao neizlečivim i nekorisnim. Prepušten sam sebi, konj je lutao dolinom i pio toplu mineralnu