Daily Act Of Kindness

Dakle, nastavljamo da se bavimo stvarima koje nisu toliko medijski promovisane kod nas... a kako bi i bile promovisane kada ne mogu da dodju na red od raznih novokomponovanih zvezda ovih i onih produkcija, i kada nam televizijski program kontrolišu dotične osobe. Reč je, u ovom slučaju, o dečku čije je ime Marko Šelić, alijas Marčelo - srpski reper, koji ni po čemu u taj kliše ne spada.

Kada smo Igor i ja pričali o rep sceni Srbije, složili smo se da tu nema mnogo toga što vredi... Igor je znao ponešto o Marčelu, ne dovoljno, tako da sam ja imala tu čast da ga upoznam sa njegovim radom. Naravno, svideo mu se i složili smo se da i on zaslužuje jedan članak na našem blogu... ovde imate ono što smo sakuplil, i linkove za više informacija...

A nešto da vas zainteresuje:

"Svi smo senke prošlosti,
sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal’ su ’svetli grobovi’?
ili su mrtvi već odavno umorni?"  (Dalje)

 Dakle, još jedna tema koja nije aktuelna kod nas ... ovoga puta radi se o zaveštanju organa. O ovom veoma humanom, i u poslednje vreme (uzimajući u obzir liste ljudi koji čekaju na organe) neophodnom činu, u cilju spašavanja ljudskih života, niti se govori dovoljno a još manje nešto preduzima. Ovo je nešto što bi u svakoj iole života i smrti svesnoj sredini trebalo da bude uobičajna stvar a ne tabu tema ... I onda se postavlja pitanje, da li smo mi toliko nesvesni ljudi, ili se radi o neinformisanosti zbog koje mi nismo krivi? Evo, mi pravimo još jedan pomak u cilju povećanja inforisanosti...    A nešto da vas zainteresuje je:

,,Svako od nas treba da zna da je deset puta veća verovatnoća da vam zatreba organ, nego da se desi da budete u prilici da vam se desi moždana smrt'' (Dalje)

Inače, trenutno radimo na temi Če Gevara ... ali pošto je to malo kompleksnija tema, odlučili smo da u međuvremenu obradimo ovu temu ... Idemo u susret jednom VELIKOM događaju za Srbiju, koji zbog toga zaslužuje da se o njemu priča što više. Mada naši ministri, ili bilo koji političar nikada ne bi priznali činjenicu da Srbiju u svetu predstavlja nešto što oni ne kontrolišu, i da je to predstavljanje efikasnije od svih godina njihovog 'truda' ... Radi se o nečemu 'glasnom i jasnom' dovoljno da se čuje daleko po Evropi ... radi se o Exitu, jednom od najvećih evropskih festivala. Pošto se o ovome dosta priča, to onda ne bi trebalo da bude jedna od tema ovog bloga. Ali, ovde ćemo se, pored neizostavnih stvari, usresrediti na ono što o Exitu nije toliko poznato, barem mojoj generaciji i mlađima. Istorija nastanka Exita je zanimljiva i prosto neverovatna kada se poveže sa činjenicom šta je ovaj festival danas. Nešto da vas zainteresuje ...

,,Za ime festivala izabran je engleski naziv  Exit kako policija ne bi shvatila o čemu se zapravo radi '' ...

 (Dalje)

Kao što već znate ako ste čitali neke od predhodnih članaka, ovaj blog vodimo ja i Kaća. Zajedno pišemo i međusobno se dopunjujemo kada su tekstovi u pitanju. Večeras tj sada se Kaća užurbano sprema, jer je, iako neće da prizna, pomalo lenja i loš organizator sobstvenog vremena. Sorry Kaća, ali tako je ispalo, xexe.

Kaća je planirala da se probudi rano ujutru i spremi sve stvari za put, da kupi šta god joj je trebalo, spakuje sve to i onda da joj ostane samo da bezbrižno čeka čas polaska,u 08:00  sutradan. Ali... ufff kako mi je milo sada ovo ali :)... Kaća, pošto je naporno radila na članku o Exit-u, koji na naše veliko razočarenja mena ni jedan jedini komentar, ali nema veze naš trud se mora kad tad isplatiti. Dakle pošto je radila na tom članku od kasno u noć, sutra nije uspela da se probudi na vreme (hajde da se malo uspavala, ali do 13:00! Mislim stvarno...:)). Verovatno je preko dana jurila da pokupuje stvari koje joj trebaju, ali sve i da je to potrajalo morala je sve to do sada spakovati i srediti. Šta je ona radila? I kako je dangubila? Nemam pojma, samo znam da se sada pakuje i vrši poslednje pripreme pred put. :)

Ja sam se uneo u ovo kritikovanje Kaće potpuno zaboravljajući da pomenem njenu, kako se to sada popularno govori po turističkim agencijama, destinaciju (ma pomenuo sam u naslovu, nebitno). Kaća sa društvom ide za Vrnjačku Banju. Ona, njena drugarica Anđela,Tamara i Paja, Paja nije drugarica :). Koliko sam ja razumeo borave u nekoj kući, vili, tako nešto. Zadržaće se sedam dana i za to vreme ja neću objavljivati nikakve članke. Radiću na članku o Če Gevari, za kasnije imamo u planu članak o Putinu, na kome možda počnem da radim, ali ništa neće biti objavljivano dok se Kaća ne vrati i sve to pogleda.

Ovaj članak posvećujem Kaćinoj poseti Vrnjačkoj Banji... Pa da vidimo šta sam ja to sve saznao, a šta sam sve već znao o Vrnjačkoj Banji. :)

 (Dalje)

Anoreksija - bolest u modi

Visoke, prozirne figure koje se graciozno kreću noseći preskupe komade garderobe... pritom neverovatno fotogenične i savršeno zgodne .... Ili možda - visoke figure čiji je osmeh grč, čije se telo ispod naslagane odeće gotovo i ne vidi, ili do izražaja eventualno dolaze karlične kosti i koščata ramena... I onda se postavlja pitanje - zašto čitav svet i dalje misli da je takav izgled imperativ, zašto i dalje žene širom sveta svoj izgled žele da poistovete sa izgledom ovih slabašnih figura?! Odgovor je u medijskoj manipulaciji, u plasiranju ovakvih tela na naslovnice časopisa, njihovo šetanje po pistama, pojavljivanje na televiziji gde se njihov izgled hvali itd. I eto, prosečna osoba želi biti mršava do granica bolesti, želi da izgleda kao da je provrela 3 meseca u Aušvicu. Ali, tu nije kraj uzročno-posledičnom ciklusu. Kao rezultat svega nastaje bolest, najprisutnija kod tinejdzera, koja se naziva anoreksija.  (Dalje)